Košarkaška reprezentacija Srbije doživela je krah na Eurobasketu gdje je u osmini finala ispala od selekcije Finske.

Jedan od igrača koji je bio na meti najvećih kritika tokom čitavog šampionata definitivno je Vasilije Micić.

Nije igrao onako kako zna, vidjelo se da je daleko od prave forme, a to se odrazilo na čitavu ekipu.

Po završetku Eurobasketa za selekciju Srbije, epizoda podkasta "X&OS" u kojoj je gost Micić, ugledala je svjetlost dana, a u njoj se dotakao brojnih zanimljivih tema.

Javnosti je otkrio zbog čega je prekinuo saradnju sa čuvenim agentom Miškom Ražnatovićem.

- To je kompleksna tema koju ću pokušati da prenesem što prostije. Zaista bih se zahvalio Mišku za četiri godine u Megi, svima unutar kluba sa zaista zahvalan, i pokojnom Dekiju koji je bio veliki šraf celog projekta. Ta tema sa agentima je dosta škakljiva za mene. Mišku sam dao otkaz u februaru kao najplaćeniji igrač u istoriji njegove agencije u Evropi. To je najveća odluka u mom životu, ljudski gledano. Verovao sam 100 posto njemu u većini slučajeva, u toj odluci ima i do mog vaspitanja. Sa 16 godina sam obavio prvi razgovor sa njim. To što sam mu dao otkaz je moja pobeda nad emocijama, presudio sam na osnovu ljudskih kvalitete pre nego nekih poslovnih stvari ili neslaganja u poslu. Sedam godinama sam mu skretao pažnju šta mi je smetalo. On je napravio imperiju i njemu kapa dole, ali problem je nastao kada sam mu rekao "da, ali ja sam str Micić". Iznova sam sebi davao priliku da mi iznova prođemo fazu natezanja ko je u pravu. Stvar koju sam mogao da prevaziđem u našem konfliktu je bio novac. Uvideo sam da bih to mogao da oprostim, iako to nije bila mala suma, ali kada sam čuo da je spomenuo neke lične stvari što se tiču moje majke, to ne mogu da mu oprostim - istakao je Micić, pa otkrio kako nije razmišljao da kao Karl Maloun sam pregovara oko svojih ugovora:

- Nisam ja koji sebe vidi velikim očima za tu pregovaračku moć. Ipak treba imati svog savetnika. Saopštavati te cifre nikada nije lako, prepoznao sam ljudske kvalitete u Igoru da napravim zdravu priču.

Govorio je potom i o transferu u Hapoel iz Tel Aviva.

- Najvažnija košarkaška odluka za mene u karijeri. Želeo sam da se negde stacioniram, da pronađem unutrašnji mir, iskustva iz trejdova su bila neprijatna i želeo sam sigurnost. Dosta je bilo skeptičnosti od strane klubova, ali ja sam samo želeo da budem strpljiv. Koliko god je ovo biznis, hteo sam da ispoštujem svoje ljude sa kojima radim godinama (fizioterapeute, doktore, nutrcioniste) - istakao je Micić, pa se osvrnuo i na interesovanje Crvene zvezde:

- Ja sam u glavi već otpisao NBA, ali taj trejd je ispao odlično jer mi je doneo 15-tak dana rasterećenosti. Dosta klubova iz Evrope su krenulo da mi stavljaju neke rokove. Što se tiče ponude iz Evrope, zaista nisam imao ponudu od Panatinaikosa jer oni imaju neku drugu viziju. U super sam odnosu sa trenerom Atamanom. Za druge klubove je manje-više bilo istina. Neki finansijski nisu mogli da prate tu trku. Četiri ekipe su bile intezivne, to su Real, Hapoel, Olimpijakos i Fenerbahče. I bila je Zvezda do jednog trenutka. Moram da napomenem da sam sa njima prvo razgovarao zato što sam osetio odgovornost da oni prvi čuju sve. Lično sam osetio želju da se vratim, ali s obzirom da pravim ugovor života, morao sam da razmišljam drugačije. Zvezda je maksimalno ispoštovana, posle toga i Efes kao druga kuća.

Otkrio je i kako mu u klubovima poput Crvene zvezde i Efesa fanatizam navijača donekle stvara pritisak.

- Taj fanatizam od navijača je prelepo da se iskusi, ali do nekog perioda. Kroz vreme to postaje pritisak. Želeo sam da prihvatim projekat od par godina, ne toliko uspešna ekipa i entuzijazam unutar ekipe. To mi je veća motivacija nego odlazak u veće klubove.

Zatim je u dahu nastavio:

- Ja sam uvek bio u top 5 najvrednijih igrača. To može svako da potvrdi. Krenuo sam da gradim karakter na taj način kada sam pokidao prednje ukrštene ligamente. Takođe, zaista se nisam osvrtao na komentare. Imao sam strmoglavi pad u Bajernu, a prekretnica je bio Tofaš i Zvezda kada sam igrao do Deje Radonjića. Tada sam shvatio brutalnost rada.

Govorio je potom Micić i o saradnji sa Šarunasom Jasikevičijusom.

- Zaista verujem u Boga i sudbinu. Tofaš mi se desio niotkuda. Odlučio sam da tada okrenem novi list i krenem iz početka. Tada sam uložio mnogo u rad. Taktički sam se oblikovao u Žalgirisu, ali to je škola koja je skupo plaćena. Od Šarasa ljudi zaziru, ima nenormalnu energiju, on je po mom mišljenju košarkaški genije. Zbog EP u Istanbula sam preskočio pripreme gde Šaras oblikuje igrače. Došao sam na gotovo, fino samopouzdanje iz Tofaša, sa srebrom sa EP, dolazim na prvi trening, a ekipa ubijena. U početku sam mislio da će biti bajkovito, do utakmice sa Barsom u Blaugrani gde sam bio MVP. Do utakmice sa Realom kada sam šutnuo 0/7 i tada je bilo ugašeno sve. Žalgiris je ogromna škola i neverovatno iskustvo - istakao je on, pa dodao da na dranje trenera veoma loše reaguje:

- Na dranje trenera veoma loše reagujem, to uvek kažem gde god idem. To ne želim da trpim, kritika je drugo, ali ovo ne želim. On i u dranju daje korisne savete u datom trenutku, ali ja sam u tom periodu bio ranjiv pošto mi je mama tada bila bolesna. Imao sam svakakve reakcije na to. Teško je bilo hendlovati to, ali kada sam shvatio da on ima konkretnu sugestiju, tada sam imao dve sezone u jednoj.

Prisjetio se i trenutka u kom je oduševio Srbiju. Tada je ostao u reprezentaciji i pored toga što mu je preminula majka.

- Imao sam direktan razgovor sa Saletom Đorđevićem gde sam mu rekao da mi je mama loše. Dve su opcije - ili idem do kraja i biću srećan igrajući ili da mi kaže fer da me ne vidi u ekipi. Meni je bilo važno ili ovo ili ono. On je meni tada rekao da ne brinem, da ja, Jokić i Bogdan predvodimo ovu generaciju. Nisam imao pojma da je mama tako loše, ona me je hrabrila da igram, da ne brinem, desilo se pred četvrtfinale, u busu. Odlučio sam da ostanem da igram pošto je to bila njena odluka.

Otkrio je i da je odbio Real Madrid.

- Pablu Lasu sam 2019. poslao poruku zašto neću da igram kod njega. Tu poruku i dan danas čuvam. Igrač sam koji trebam loptu i minutažu. To što tako igram i moj stil mi je doveo do ovoga da budem najplaćeniji igrač Evrolige. U NBA kada sam došao, napominjali su mi da sam bekap, ali ja nisam bio srećan. Znam da je to malo arogantno, ali sam shvatio da samo mogu da igram ako imam loptu u rukama.

Osvrnuo se potom i na svoj period proveden u NBA ligi.

- Najviše sam u NBA hteo 2021. godine da idem, a otišao sam kada sam najmanje želeo. Nisam hteo da budem zadrt da gledam iz perspektive "jel znate šta sam sve uradio u Evropi". Došao je Sem Presti, imao sam neke uslove, izgleda da je on imao neku viziju i smatrao je da moj tip igrača može da bude dobar u ligi. To nisam opravdao igrama. U NBA se obično traže mane igračima, pa čak i jednom Jokiću. Ali, i to sam prihvatio kao izazov.

Pa, za kraj, i na Kevina Durenta.

- Bogdan je isto fanatik, ali nešto poput Kevina Durenta nikad nisam video. To je poezija. Čovek ne zna da promaši. Način na koji radi, fokus, u tim godinama, to nikada nisam video. Prelepo iskustvo. On je iznenađen koliko ga u Finiksu nisu koristili kao primer koji voli da radi. On ima neprijatan govor tela, ali je pitom čovek. Inteligentan je, njegova vizija je na totalno drugom nivou, ništa nije slučajno. Buker je izvanredan momak, ali drugačiji. On veruje da se sve radi preko leta, dobar je lider, ali poštuje Durenta. Bredli Bil isto dobar momak, profesionalac, što nisu uspeli ne znam, bilo je do svega pomalo - zaključio je Micić, prenosi Kurir.